Голем број од жените чии песни се препеани (и од двете држави), биле игнорирани, цензурирани, потценувани, а некои од нив биле и жртви на фемицид. Поетските акции се „мал“ бунт против сите обиди за задушување на уметноста и слободата на индивидуите. Тие исто така се начин на давање поддршка на сите кои моментално се соочуваат со опресија, од секаков вид, a во овој случај – теократска.
Дополнително, целта е да се освести македонската читателска и книжевна сцена за митот на европоцентризмот според кој квалитетната уметност, односно „онаа која вреди да се зачува“, е исклучително западноевропска. Уметноста постои секаде, во секое време, а според примерите од овие храбри жени, уметноста постои дури и кога постојат напори за нејзино целосно уништување.
„Целта на нашите поетски акции е да се доближат гласовите на поети/поетеси кои твореле или творат во фашистички и патријархални режими, без разлика на официјалната религија или националност на државите од кои доаѓаат. Почнавме со поетеси од Авганистан, а овој пат се осврнуваме кон Иран.“ велат во најавата „ПОЕТЕРИ“, независно и неформално здружение на преведувачи и книжевници.
Прочитајте го во продолжение првиот дел од поезијата на иранските поетеси во препев на македонски и на албански јазик.
1.
Личен оглас (барам сопруг)
Мана Аги
Јас сум дваесет и осумгодишна жена
со чудни навики
И грешки тешки колку животот
Си ги мијам забите секое утро
На работа седам на биро
И читајќи ги огласите си гo давам јадот
Сум пребродила многу бури
Ги почитувам правата на сите животни, дури и на човекот
и претпочитам страдање во служба на извесна цел
наместо миговни животни задоволства
Го бојкотирам киното,
Тесните сукњи и високите потпетици
Затоа што ми го крадат правото на слободна мисла
Мојот Бог е милостив
Го создал пеколот за да чувствувам вина
и вијагра за да ми опстане видот
Прифатив да сум човек со сите придружни премрежја
Во свет каде што секој ќош хемиска
бомба истекува
Само глупавиот сака да стане ангел
И да си шие крилја на ранетите плешки
Мажот што го барам
Мора да ги дели моите уверувања
Не смее да го држи носот закопан во книга
Не смее да го врти другиот образ пред секоја велесила
Имам два услови:
Прво, никогаш да не му здосади од преселби
Второ, да e пoслушник само на сопствените чевли.
Препев: Елена Петрова
Мана Аги е родена во 1973 година во Бушехр, Иран. Таа има издадено три збирки поезија, а започнала да пишува како тинејџерка. Има преведено многу дела на современи шведски писатели на персиски јазик. Поседува докторска диплома по ирански јазици од Универзитетот Упсала, Шведска. За време на иранско-ирачката војна, Аги емигрирала со своето семејство во Стокхолм. Поетскиот јазикот ѝ е едноставен и необременет, а сепак изразито иманигативен. Таа не се обидува да ги прикрие своите ранливости преку сложени слики или комплексни концепти, туку се изразува директно. Аги има изјавено: „За мене, поезијата е како сирена која се вклучува при итни случаи. Поезијата е пријател, непријател, моќен отров и силен смирувачки лек што ја ублажува мојата болка. Поезијата е љубовник кој може ненадејно да изневери. Признавам дека поезијата е љубовник којшто го сакам само за себе." Во нејзината поезија нема место за возвишен, украсен јазик; таа мајсторски ги комбинира колоквијалниот и обичниот јазик.
Reklamë personale (kërkoj burrë)
Mana Agi
Unë jam një grua njëzet e tetë vjeçare
me zakone të çuditshme
Dhe gabime të rënda sa jeta
I laj dhëmbët çdo mëngjes
Në punë ulem në tavolinë
Dhe duke i lexuar reklamat e mbys pikëllimin
Kam përballuar shumë stuhi
Unë respektoj të drejtat e të gjitha kafshëve, madje edhe të njerëzve
dhe preferoj vuajtjen në shërbim të një qëllimi
në vend të kënaqësive momentale të jetës
E bojkotoj kinemanë
Fundet të ngushta dhe taket të larta
Sepse më vjedhin të drejtën e mendimit të lirë
Zoti im është i mëshirshëm
Ai e krijoi ferrin që unë të ndjej faj
dhe Viagrën për të mbajtur shikimin tim gjallë
Pranova të jem njeri me të gjitha elementet e një rrjeti përcjellës
Në një botë ku në çdo cep
shpërthen bombë kimike
Vetëm budallai dëshiron të bëhet engjëll
Dhe të qepë krahë në supet e plagosura
Burri që po e kërkoj
Detyrimisht duhet të ndajë bindjet e mia
Ai nuk guxon që të mos shikojë përtej librave që lexon
Nuk guxon ta kthejë faqen tjetër para çdo superfuqie
Kam dy kushte:
Së pari, asnjëherë mos mërzitet nga shpërnguljet
Së dyti, të ju bindet vetëm këpucëve të veta.
Përgatitje: Xhejlan Veliu
Mana Agi lindi në vitin 1973 në Bushehr, Iran. Ajo ka botuar tre përmbledhje poetike dhe ka filluar të shkruajë që në adoleshencë. Ka përkthyer shumë vepra të shkrimtarëve bashkëkohorë suedezë në gjuhën perse. Doktoratën e saj për gjuhën iraniane e mbrojti në Universitetin e Upsalës në Suedi. Gjatë luftës Iran-Irak, Agi emigroi me familjen e saj në Stokholm. Gjuha e saj poetike është e thjeshtë dhe e çliruar, por njëkohësisht jashtëzakonisht imagjinative. Ajo nuk përpiqet të fshehë ndjeshmëritë e saj përmes imazheve të ndërlikuara apo koncepteve komplekse, por shprehet drejtpërdrejt. Agi ka deklaruar: "Për mua, poezia është si një sirenë alarmi që ndizet në raste emergjente. Poezia është mikeshë, armik, helm i fuqishëm dhe ilaç i fortë që lehtëson dhimbjen time. Poezia është një dashnor që mund të kryejë një akt të papritur tradhtie. Pranoj se poezia është një dashnor që e dua vetëm për vete." Në poezinë e saj nuk ka vend për gjuhë të lartësuar e të stolisur; ajo kombinon mjeshtërisht gjuhën kolokiale dhe atë të zakonshme.
2.
Гледај горе!
Фатима Барагани
Гледај горе! Нашиот осамнат ден го зема последниот здив!
Озарен во светлост светот! Нашата душа почнала да сјае!
Не ќе заповеда разборен шејх во минбар свој седнат како в трон!
Не ќе зрачи ниедна џамија со светлост што не си ја знае!
Ниту срам! Ниту побожна измама! Ниту оџината фатва
Јазолот на турбанот се сече од корен, кај што вратот зјае!
Нек' нема веќе маѓепсништво! Ниту баења! Ниту духови!
Конечно! Завршивме со на лудоста претставата што трае!
Потрагата по вистината ќе го растера незнаењето!
Од ударот на Слободата бандата деспоти долу да е!
Завојуваните страни нека бидат протерани од светот!
Правдата насекаде нека го постели својот килим ткаен!
Другарувањето нек’ свикне исконска омраза,
Од љубовно семе што сееме, љубов нек' никне – љубов да е!
Препев: Андреј Ал-Асади
Фатима Баргани или Táhirih (Персиски: طاهره, „Чистата“) е поетеса, реформаторка и борец за женски права од Персија во 19 век. Родена околу 1814 година како Фатима Барагани, таа потекнува од угледно религиозно семејство и добила извонредно образование. Под титулата Qurrat al-ʿAyn („Утеха на очите“), таа се истакнала како интелектуалка и рана следбеничка на бабизмот. Táhirih го отфрлила задолжителниот хиџаб, што ја направило симбол на женската борба за слобода. Нејзината поезија, позната по духовната длабочина, ги изразувала нејзините визии за слобода и љубов кон Бога. Таа била погубена во 1852 година на возраст од 38 години, оставајќи силно наследство како симбол на храброста и стремежот за еднаквост.
Shiko lart!
Fatima Baragani
Shiko lart! Dita jonë e agimit merr frymën e fundit!
E rrezatuar me ndriçim bota! Shpirti ynë filloi të shkëlqejë!
Nuk do të komandojë një sheik i zgjuar në minbarin e tij ulur si në fron!
Asnjë xhami nuk do të rrezatojë me dritë që nuk e njeh!
Nuk ka turp! As një mashtrim i devotshëm! As hoxhë që do të gënjejë!
Nyja e çallmës pritet nga rrënja, ku shkëlqen qafa!
Le të mos ketë më magji! Asnjë magji! As fantazma!
Më në fund! Kemi mbaruar me shfaqjen e çmendur që po zhvillohet!
Kërkimi i së vërtetës do të largojë injorancën!
Nga goditja e Lirisë poshtë qoftë banda e despotëve!
Le të dëbohen nga bota palët ndërluftuese!
Drejtësia kudo le të shtrojë qilimin e saj të thurur!
Miqësia jonë le të pajtojë zemërimin parësor!
Nga fara e dashurisë që mbjellim, le të bijë dashuria - le të jetë dashuri!
Përgatitje: Xhejlan Veliu
Fatima Bargani ose Tahirih (persisht: تاحره, "e pastra") është një poete, reformatore dhe aktiviste për të drejtat e grave nga Persia në shekullin e 19-të. E lindur rreth vitit 1814 si Fatima Baragani, ajo vjen nga një familje e respektuar fetare dhe mori një arsimim të jashtëzakonshëm. Nën titullin Qurrat al-ʿAyn ("Ngushëllimi i syve"), ajo u dallua si një intelektuale dhe një ndjekëse e hershme e babizmit. Tahirih hodhi poshtë hixhabin e detyrueshëm, që e bëri atë një simbol të luftës së grave për liri. Poezia e saj, e njohur për thellësinë e saj shpirtërore, shprehte vizionet e saj për lirinë dhe dashurinë për Zotin. Ajo u ekzekutua në vitin 1852 në moshën 38-vjeçare, duke lënë një trashëgimi të fortë si simbol i guximit dhe i kërkimit të barazisë.
3.
Порака од диктаторот
Мина Асади
Ој поети,
вратете се,
ви ја исчистивме
родната земја
од клечки и трње.
Ој писатели,
вратете се,
за да ви ги запишеме делата,
од цел свет нарачавме хартија.
Ој мајки,
вратете се,
ги претворивме сите затвори
во факултети и училишта.
Ој млади,
вратете се,
и за иднината на својата земја
нов темел поставете.
Ој сликари,
вратете се,
и на ѕидовите крвави од војна
насликајте бел гулаб на мирот.
Ој архитекти,
вратете се,
и на сите овие повратници
изградете им домови врз телата
на нивните мртви, кои останаа да се борат.
Препев: Марија Арсенкова
Мина Асади е поетеса, авторка, новинарка и музичарка родена во северен Иран во 1943 година. Својата прва стихозбирка, „Подарокот на Мина“ (Armanghane Mina), ја објавила на 18 години. Авторка на четиринаесет збирки песни и есеи, Асади е прогонета за време на иранската револуција во 1979 година, по што се населува во Шведска. Позната е по енергичното противење на иранската цензура и деспотизам и по своите контроверзни написи: во песната „Подведувачи“ (Djakesha) од 2007 година, таа ги прекорува оние што живеат во Иран и во егзил, а ја заборавиле борбата. „Копнеж по Саари“ е ода на нејзиното родно место покрај реката. Серијата „Скици“ ги истражува љубовта, слободата и свесното живеење. Во серијата „Будни соништа“ зборува за изгубените бадемови дрвја, дождот, осаменоста, кошмарите и долгата зима. Нејзината прекрасно уморна песна „Од досада“ е сатира за патријархалната состојба на литературата.
Mesazh nga diktatori
Mina Asadi
О poetë,
kthehuni
ne ja u kemi pastruar
vendlindjen
prej ferrave dhe gjembave.
O shkrimtarë,
kthehuni
për të i regjistruar veprat tuaja,
porositëm letër nga e gjithë bota.
O nëna
kthehuni
i shndërruam të gjitha burgjet
në fakultete dhe shkolla.
O të rinj,
kthehuni
dhe për të ardhmen e vendit tuaj
hidhni themel të ri.
O piktorë,
kthehuni
dhe në muret e përgjakur nga lufta
pikturoni një pëllumb të bardhë paqeje.
O arkitektë,
kthehuni
dhe të gjithë këtyre të kthyerve
ndërtojuni shtëpi mbi trupa
e të vdekurve të tyre, të cilët mbetën për të luftuar.
Përgatitje: Xhejlan Veliu
Mina Asadi është një poete, autore, gazetare dhe muzikante e lindur në Iranin verior në vitin 1943. Ajo përmbledhjen e parë të saj me poezi, "Dhurata e Minës" (Armanghane Mina), e publikoi në moshën 18-vjeçare. Autorja e katërmbëdhjetë përmbledhjeve me poezi dhe ese, Asadi u internua gjatë revolucionit iranian në vitin 1979, pas së cilës ajo u vendos në Suedi. Ajo njihet për kundërshtimin e saj të fuqishëm ndaj censurës dhe despotizmit iranian dhe për shkrimet e saj të diskutueshme: në këngën e vitit 2007 "tutorët" (Djakesha), ajo qorton ata që jetojnë në Iran dhe në mërgim dhe që e kanë harruar luftën. "Mall për Saarin" është një odë në vendlindjen e saj buzë lumit. Seriali Sketches eksploron dashurinë, lirinë dhe jetën e vetëdijshme. Në serialin ëndrrat e zgjuara “Waking Dreams” flet për drunjtë e humbura të bajameve, shiun, vetminë, makthet dhe dimrin e gjatë. Poema e saj e lodhur bukur "Nga mërzia" është një satirë mbi gjendjen patriarkale të letërsisë.
4.
Капење
Форуг Фарохзад
Ја фрлив облеката во воздухот буен
да се искапам целосно гола во изворската вода,
но тишината на ноќта ме заведе
да ѝ ја раскажам мојата заумна приказна.
Студените бранови треперливо
одекнуваа, сладострасно ме опкружија
и со нежните кристални дланки
ме втурнаа длабоко во себе.
Одеднаш, далечно ветре се приближи
и истури грст латици во мојата коса,
а во устата ми издиши здив на евроазиско нане
со остар мирис што се прилепува за срцето.
Тивко и возвишено, ги затворив очите,
го притиснав телото кон меките млади трски,
и како жена свиткана во прегратките на својот љубовник
се предадов на течението.
Усните на водата, полетни, со трескавична жед,
брануваа бакнежи на моите бедра,
и одеднаш потонавме, опиени, задоволни,
ние грешниците, моето тело и душата на изворот.
Препев: Анета Попова
Форуг Фарохзад (1934 - 1967) е иранска поетеса, сценаристка, сликарка и филмаџика. Таа е родена во Мазандаран, северно од Техеран, во големо семејство и е една од најзначајните ирански писатели од средината на 20-от век. Уште во нејзината прва збирка поезија, Asir (приближно преведена како „Заробена“, 1955), Фарохзад се занимавала со женската желба, сензуалноста и културните ограничувања на жените. Во текот на следните десет години, таа објавила три збирки поезија: Divar („Ѕид“, 1956), Esian („Бунт“, 1958) и Tavallodi digar („Друго раѓање“, 1964). Таа исто така ги превела делата на Џорџ Бернард Шо и Хенри Милер и направила иновативен документарен филм, The House Is Black (1962), за колонија на лепрозни во североисточен Иран. По револуцијата во 1979 година, која го симна секуларниот монархиски режим во Иран, работата на Фарохзад беше забранета и потоа строго цензурирана речиси цела деценија. Со интерес за модернистичка поезија и табу теми како женската сексуалност, Фарохзад била мета за критики од конзервативните мислители. Таа починала на 32 години во сообраќајна несреќа, а нејзината смрт била доживеана како национална трагедија.
Larje
Forugh Farrokhzad
Hoqa rrobat në ajrin e harlisur
për t’u larë lakuriq në ujërat e burimit,
por nata e qetë më joshi
t’ia rrëfej historinë time të zymtë.
Valët e freskëta dhe të ndritshme të ujit
rënkonin dhe me plot afsh më rrethuan,
më shtynë me duar të buta kristalore
trupin dhe shpirtin tim drejt vetes së tyre.
Një fllad i largët erdhi me ngut,
hodhi një bohçe lulesh në flokët e mia,
më fryu në gojë aromën e athët të nenexhikut
euroaziatik, që ngjitet në zemër.
E heshtur dhe duke fluturuar, i mbylla sytë,
shtypa trupin tim mbi kallamishtet e reja e të buta,
dhe si një grua e përqafuar në krahët e të dashurit të saj
ua dhash veten ujërave rrjedhëse.
Të ngjallura, të etura e të eksituara, buzët e ujit
valëvitnin puthje të dridhura në kofshët e mia,
dhe papritur u shembëm të dyja, të dehura, të kënaqura,
mëkatarë të dy, trupi im dhe shpirti i burimit.
Përgatitje: Fatos Grubi
Faro Farahozad (Forugh Farrokhzad) (1934 - 1967) ishte një poete, skenariste, piktore dhekineaste iraniane. Ajo lindi në Mazandaran, në veri të Teheranit, në një familje të madhe dhe është një nga shkrimtaret më të rëndësishme iraniane të mesit të shekullit XX. Që në përmbledhjen e saj të parë poetike, Asir (E burgosur, 1955), Farahozad trajtoi dëshirën femërore, sensualitetin dhe kufizimet kulturore ndaj grave. Gjatë dhjetë viteve të ardhshme, ajo botoi edhe tre përmbledhje të tjera: Divar (Muri, 1956), Esian (Rebelimi, 1958) dhe Tavallodi digar (Një Lindje Tjetër, 1964). Përveçse përkthente vepra të Xhorxh Bernard Shau dhe Henri Miller, ajo realizoi edhe një dokumentar inovativ, The House Is Black (1962), mbi një koloni në verilindje të Iranit. Pas Revolucionit Islamik të vitit 1979, vepra e Farahozadit u ndalua dhe më pas u censurua për gati një dekadë. Me interesin e saj për poezinë moderniste dhe temat tabu si seksualiteti femëror, Farahozadi u kritikua nga mendimtarët konservatorë. Ajo vdiq në një aksident rrugor në moshën 32-vjeçare, ndërsa vdekja e saj u përjetua si një tragjedi kombëtare.
5.
Драга Америка
Шоле Волпи
Порано ми се шмугнуваше во собата,
се сеќаваш ли?
Имав единаесет години, а ти доаѓаше
ноќ по ноќ во Техеран, се протнуваше
низ старото радио на моето биро, покрај
купот домашни задачи по геометрија,
преку избледениот персиски тепих, се втурна
во мене во ритамот на рокенрол.
Те сакав повеќе од мастиките,
повеќе од увезените банани
што тезгаџиите ги продаваа за цело богатство.
Мислев дека си азурна, Америка,
и портокалова, како небото, и дека си афион,
како новиот фустан на мајка ми
и како кумквати.
Те сонував, Америка, те сонував
секоја ноќ со жар на едно изгубено дете,
сѐ додека не стана реална како човечко месо.
И кога ти пристигнав, ме тресна како смеа.
Препев: Марија Ангеловска
Шоле Волпи (Sholeh Wolpé) е иранска поетеса, писателка и преведувачка, позната по своите лирски дела, кои истражуваат теми како идентитет, носталгија, егзил и женската перспектива. Родена е во Иран и детството го поминала таму пред да се пресели во Тринидад, САД. Волпе студирала литература и психологија, а нејзините студии вклучуваат и магистратура по креативно пишување. Шоле Волпе пишува на англиски, но нејзината поезија длабоко е поврзана со персиската култура и персискиот јазик. Позната е и по нејзините преводи на класични и современи ирански поети, како што е Феридун Мошири и делото „Рубаии“ од Омер Хајам, внесувајќи свеж и модерен пристап кон класичниот текст.
E dashur Amerikë
Sholeh Wolpé
Dikur hyje fshehtas në dhomën time,
të kujtohet?
Isha njëmbëdhjetë vjeç dhe ti vazhdoje të vije,
natë pas nate, në Teheran, rrëshqisje
nga radioja e vjetër mbi tavolinën time, përtej
grumbullit të detyrave të gjeometrisë, mbi
tapetin e zbehur persian, dhe vërsuleshe
drejt meje, me rrahjet e rock and roll-it.
Të doja më shumë se çamçakëzin,
më shumë se bananet e importuara
që shitësit e rrugës i shisnin sa një pasuri.
Mendoja se ishe e kaltër, Amerikë,
dhe portokalli, si qielli, dhe lulëkuqet,
si fustani i ri i nënës, dhe mandarinat kumkuat.
Të ëndërroja ty, Amerikë, të ëndërroja
çdo natë, me egërsinë e një fëmije të humbur,
derisa u bëre e vërtetë si mishi.
Dhe kur mbërrita tek ti, ti u përplase
brenda meje si një gaz.
Përgatitje: Fatos Grubi
Sholeh Volpe është një poete, shkrimtare dhe përkthyese iraniane, e njohur për veprat e saj lirike që eksplorojnë temat si identiteti, nostalgjia, mërgimi dhe perspektiva femërore. Ajo lindi në Iran, ku dhe kaloi fëmijërinë e saj përpara se të transferohej në Trinidad dhe më pas në SHBA. Volpe studioi letërsi dhe psikologji dhe ka përfunduar studimet e magjistrtaturës në lëminë e shkrimit kreativ. Shkruan në anglisht, por poezia e saj është e lidhur ngushtë me kulturën perse dhe gjuhën perse. Është gjithashtu e njohur për përkthimet e saj të poetëve klasikë dhe bashkëkohorë iranianë, si Ferejdun Moshiri (Fereydoon Moshiri) dhe veprën Rubairat (Rubaiyat) të Omar Khajamit, duke I sjellë një qasje të freskët dhe moderne tekstit klasik.
6.
Кибервојна
Роза Џамали
Сите Дипломатски патишта се замрзнати
Иако сите страни секогаш беа добредојдени
Овој Персиски Јагуар ќе изумре
И потребен ни е киберсоживот
„Лале паркот“ е Нашата Јавна Зоолошка
И нè запоседнаа мачки
Добри вести –
Популацијата расте!
Ајде на аџилак!
Прво, чукаш на врата
Потоа гласаш
Службените вечераат
Чук, чук
Време е за чоколадна торта!
Неслужбените низ цел свет протестираат
Креваат преголема врева!
Aх, Кибер Армијо
Вие, Војниците!
Републиката се претвори во киберпростор!
Нема нафта
На лево!
Никаква нафта
Останата
И треба да се потпираме на Соларната Енергија
Ах, нашите човечки ресурси!
Божја Космичка Енергија
Така! На десно!
Нуклеарна Енергија
Нема буриња нафта
Криво-лево
Ништо не е
Oстанато
И нафтата заврши!
Ниту Глобално Затоплување
Ниту Геополитичка Сила
Тоа е Перење Пари
Земјограб
Вегетаријанство
И Вегански Живот!
Зелен Живот
Морето се израмни
Aх, сме сè поблизу
И поблизу
До космичките СИЛИ!
Ти битисуваш во насоката
Добре дојде во Републиката
Временската Зона е Никаков Пат до Решение.
Препев: Филипа Сара Попова
Роза Џамали, родена 1977 година, со нејзината иновативност и интерес за експериментална книжевност, отвора нови врати на персиската современа книжевна сцена. Таа има студирано драма во универзитетот во Техеран каде има и магистрирано за „Англиска книжевност“. Нејзината прва збирка е издадена во 1997 година, со наслов „Овој труп не е јаболко, или е краставица или е круша“. Во збирката доминираат скршената синтакса и игрите со зборови кои му овозможуваат на зборот да излезе од своето значење и да стане симбол за предмети од секојдневната стварност. Втората збирка, „Правејќи лице“ е исто така експериментална. Таа е хибридна во изразот бидејќи користи мешавина од формален и неформален говор – архаизми, новинарска терминологија, секојдневни изрази итн. Покрај трите збирки поезија, таа пишува и драми, а има преведено и клучни дела од англиската книжевност. Нејзината драма „Сенката“ фрла остра критика кон патријархот и кон агресивниот однос што тој го создава меѓу жените.
Kiberlufta
Rosa Xhamali
Të gjitha lidhjet diplomatike janë ngrirë
Megjithëse gjithmonë kemi mirëpritur të gjitha palët
Ky Jaguar Persian është drejt zhdukjes
Dhe na duhet një bashkëjetesë kibernetike
Parku Laleh është Kopshti Ynë Zoologjik Publik
Jemi të pushtuar nga macet
Lajm i mirë,
Popullata po rritet!
Le të shkojmë në pelegrinazh!
Së pari, troket në derë
Pastaj voton
Zyrtarët janë duke ngrënë darkë
Trokit, trokit
Koha për tortë çokollate!
Jozyrtarët po protestojnë në mbarë botën
Duke bërë shumë zhurmë!
Oh, Ushtria Kibernetike
Ju, Ushtarët!
Republika është shndërruar në një hapësirë kibernetike!
S’ka më naftë
Nuk ka më naftë
Fare
Dhe duhet të mbështetemi në Energjinë Diellore
Oh, burimet tona njerëzore!
Energji Kozmike Qiellore
Saktë!
Energjia Bërthamore
Nuk ka asnjë fuçi nafte,
Asgjë
Nuk ka mbetur!
Dhe nafta ka mbaruar!
As Ngrohja Globale
As një Fuqi Gjeopolitike
Është Shpërlarje Parash
Dhe Grabitje e Tokës
Vegjetarianizmi
Dhe Jeta Vegane
Jeta e Gjelbër
Deti është barazuar
Oh, po afrohemi
Edhe më afër
Forcave Kozmike!
Jeni të vetëdijshëm për drejtimin
Mirësevini në Republikë
Asnjë Zgjidhje nuk është një Zonë Kohore.
Përgatitje: Fatos Grubi
Roza Xhamali, e lindur në vitin 1977, me inovacionin dhe interesin e saj për letërsinëeksperimentale, hap dyer të reja në skenën bashkëkohore letrare perse. Ajo ka studiuar Dramë në Universitetin e Teheranit, ku dhe fitoi titullin magjistre në lëminë “Letërsi Angleze”. Përmbledhja e saj e parë poetike u botua në vitin 1997 me titullin “Ky trup nuk është mollë, ose është trangull, ose është dardhë”. Në këtë përmbledhje dominon një sintaksë e thyer dhe loja me fjalët, të cilat I mundësojnë fjalës të dalë nga kuptimi i saj konvencional dhe të bëhet simbol për objektet e realitetit të përditshëm. Përmbledhja e saj e dytë, “Duke bërë fytyrë”, është gjithashtu eksperimentale. Ajo është hibride në shprehje, pasi përdor një përzierje të të folurës formale dhe informale – arkaizma, terminologji gazetarie, shprehje të përditshme etj. Përveç tri përmbledhjeve poetike, shkruan edhe drama dhe ka përkthyer vepra kyçe nga letërsia angleze. Drama e saj “Hija” sjell një kritikë të ashpër ndaj patriarkatit dhe marrëdhënieve agresive që i krijon midis grave
Comments